brak i porodica

U nizu faktora koji utiču na razvoj deteta i formiranju ličnosti čoveka porodica je jedan od najvažnijih. Porodica i porodični odgoj predstavljaju prvi i temeljni stepen u razvoju deteta i njegove ličnosti i ničim se ne mogu zameniti. Za decu je nezamenjiv osećaj ljubavi koji ih međusobno povezuje s roditeljima. Ljubav prema roditeljima, težnja da se oni oponašaju, da se dete što pre izjednači sa njima jeste ono prirodno odgojno sredstvo koje pomaže malom detetu da počne prihvatati socijalna i moralna pravila života pre nego što je sposobno da ih u potpunosti shvati svojim razumom i iskustvom da se s roditeljima identifikuje. Ljubav prema roditeljima je zahtev za : razumevanje, saosećanje, ljubaznost, poštovanje drugih ljudi, pravednost i drugo. Iz ovog se može zaključiti da su sređene porodične prilike i roditeljska ljubav činilac od kojeg će u mnogo čemu zavisiti duševno zdravlje deteta, odnosno budućeg čoveka. Neophodno je potrebno da dete u porodici stekne osećaj sigurnosti i zaštićenosti, da oseti da je voljeno i da se o njemu brine, jer će tako uspostaviti pravilan odnos prema sebi, drugim ljudima i okolini uopšte, a samim tim će izbeći osećaj straha i malodušnosti, agresivnost, povučenost u sebe, neprijateljski stav prema okolini itd..

PORODICA  - TO JE, PRE SVEGA, DETE!

Istinska i etička monogamna ljubav između dva bića može se razviti i opstati samo između dva subjekta koji su ekonomski ravnopravni. Samo u takvoj zajednici može se doživeti potpuna sreća i zadovoljstvo. Svaki drugi oblik "sreće", koji je kupljen sticanjem bolje društvene pozicije, i sklapanjem bračne veze, za bračni par može postati izvor razočarenja. Sve dok životna zajednica nije sagrađena na ekonomskoj nezavisnosti, koju možemo obezbediti samo radom, to je isto kao i ranija eksploatacija tuđeg rada. Tu imamo posla s lažnim moralom i preživelim odnosima.

Za zasnivanje braka i porodice, svakako, potrebna je ljubav, ali deca zahtevaju i više od toga: ona traže ljubav oba bračna druga, čak i onda kad ljubavi među roditeljima, možda, više i nema.

Odlučivanje o detetu je slobodno, i to upravo zbog toga da bismo upozorili na to da se to odlučivanje ne tiče samo braka, već se radi o odgovornom odlučivanju bračnog para koji su roditelji deteta. Odgovorno odlučivanje o detetu uslovljeno je i emocionalnom zrelošću, usklađenošću karaktera i drugim uslovima koji, svi zajedno treba da omoguće da dijete ima topao dom u svakom pogledu, U tom smislu, takva odgovornost treba da vodi do čvršćh veza s detetom, a ne da se zahtevaju oštrije sudske mere za zaštitu braka u kojem je umrla ljubav.

        Devojke su često žrtve predrasuda kojima ih je preopteretila zaostala patrijarhalna sredina. U mnogim našim krajevima, naročito među seoskim stanovništvom, još vlada uverenje da se devojka do određene dobi mora udati. U protivnom, sredina počinje sumnjati u njene fizičke i psihičke kvalitete, nazivajući je "starom curom". To je izraz primitivnog uverenja da je udaja jedini pravi smisao ženinog postojanja! Ako se ne uda u dobi kad je za muškarca najpoželjnija - u cvijetu mladosti - onda je promašila svoj život, pa je prema takvom varvarskom shvatanju treba odbaciti jer ona više nema šta da pruži. I žene koje ne žive pod direktnim pritiskom patrijarhalne sredine često su opterećene osećajem manje vrijednosti ako do zrelije dobi ne nađu muškarca s kojim bi mogle stupiti u brak. Jednog dana ih počne hvatati panika da će, čekajući onog pravog, ostati neudate. Tu misao mnoge žene ne mogu podneti iz dva razloga: straha za svoj ugled i straha od samoće. Unatoč sve potpunijoj emancipaciji žena, u svesti mnogih pripadnica "lepšeg pola" još susrećemo uverenje da uz svu svoju profesionalnu i društvenu afirmaciju, pa i uz sve svoje ljubavne i polne uspehe, nisu punovredne žene ako se nisu udale. Mislim da ne treba dokazivati koliko je ta postavka besmislena. No nije se lako osloboditi otrova vekovnih patrijarhalnih pradrasuda. Muškarci se ponekad žene zato što im je dosadio momački život, pa su osetili potrebu da se "srede", "smire", "uozbilje", "skuće". Ako te ulepšavajuće izraze prevedemo u ono što stvarno znače, onda oni izgledaju sasvim drugačije. Tu se zapravo radi o potrebi muškarca da pomoću braka učini sebi život komfornijim. U određenoj dobi, kod njih se javlja želja da vežu uza se nekoga ko će ih služiti, osloboditi ih niza svakodnevnih briga, skuvati im ukusan ručak, dati im čistu košulju, te mogućnost bezbrižnog provođenja slobodnog vremena. Nije redak motiv i želja da brakom osiguraju i redovne seksualne odnose. Jer komotnije je imati uza sebe ženu koja će u svako doba prihvatiti polni odnos iz "bračne dužnosti", bez obzira na njegov kvalitet nego se truditi oko neprestalnog osvajanja i zadržavanja pored sebe neke hirovite ljubavnice koja bi se svakog trenutka mogla okrenuti i otići drugom muškarcu

U patrijarhalno monogamnom braku smatra muškarac svojim "pravom" i da isključivo sam raspolaže ne samo svojom već i ženinom imovinom, onim što je ona donela u brak, kao i onim što zajedno s njim privređuje u braku. Smešna je tvrdnja, koju često čujemo, da je monogamni brak najsavršeniji oblik braka. Ako je neki brak zaista valjan, on je nužno i monogaman, jer dvoje ljudi koji su izgradili punovrednu ljubavnu vezu i zato osnovali životnu zajednicu ne mogu živeti drugačije nego u monogamiji. No sama monogamija nije nikakav pokazatelj da je brak uspešan; on to ne mora biti ni kada bračni drugovi ostaju za čitavo trajanje braka jedno drugome verni ....

    Patrijarhalno nastrojen muškarac želi da mu žena rodi sina. Ako se to ne dogodi, takav je muž potcenjuje, vređa, čak i zlostavlja. Kad mu je žena nerotkinja, odbacuje svaku mogućnost da je on krivac za to. A u slučaju da mu žena rodi, takav muškarac ni ne pomišlja da je bavljenje novim članom jednako njegov zadatak kao i majčin. On kao pravi "džentlmen" svu brigu oko dece prepušta ženi, uveren da je i odgoj dece takođe "ženski posao", nešto nedostojno muškarca. Svoju očinsku ulogu smatra okončanom kad je oplodio ženu. Da je otac, priseća se samo onda kada treba decu kažnjavati zbog nekih stvarnih  prestupa.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Potpuna porodica
• Porodica - to je pre svega, DETE!
• Srećan brak
• Prisilti muškarca-ženu na brak
• Lokalne predrasude
• Zašto stupamo u brak?
• Prava muškarca
• Prvo pa muško
• Odnosi u braku
• Čestitamo!

• Generalna [10]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom